Домови здравља у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу и још неколико градова припремају продужене поподневне термине за најтраженије службе. Према најавама, приоритет ће имати педијатрија, општа пракса, контроле хроничних болесника и лабораторијске услуге које се могу организовати без додатних техничких услова.

Разлог за измене је велики број пацијената који прегледе одлажу јер не могу да изађу са посла или немају ко да доведе дете у преподневним сатима. У домовима здравља кажу да се највеће гужве стварају понедељком, после празника и у сезони респираторних инфекција.

Планирано је да свака установа сама одреди број термина, у складу са бројем лекара и медицинских сестара. Тамо где нема довољно кадрова, продужени рад биће организован само одређеним данима у недељи, како се постојећи тимови не би додатно исцрпели.

Пацијенти ће термине проверавати телефоном, на шалтеру или путем електронског сервиса. Посебно ће се пратити колико се заказаних прегледа не искористи, јер су празни термини један од разлога због којих други пацијенти дуго чекају.

Удружења пацијената поздрављају идеју, али упозоравају да продужени рад није замена за системско решавање кадровског проблема. Лекари примарне здравствене заштите већ годинама указују на оптерећење администрацијом, због чега им остаје мање времена за разговор са пацијентом.

Родитељи највише очекују да се брже дође до педијатра када дете има температуру или симптоме који не захтевају хитну помоћ, али не могу да чекају неколико дана. Старији пацијенти, с друге стране, траже поуздане контроле терапије и лакши контакт са изабраним лекаром.

Ако пилот модел покаже да се гужве смањују, продужени термини могли би да постану стална пракса. Први подаци о броју прегледа и задовољству пацијената очекују се после шест недеља.