У воћарским крајевима западне Србије пролеће је донело добар почетак вегетације, али произвођачи још не желе да говоре о сигурном роду. Највећа брига су касни мразеви, нагле промене температуре и град који у једном поподневу може да поништи месеце рада.

Произвођачи малине кажу да су засади за сада у добром стању, али да су трошкови заштите, ђубрива и радне снаге значајно порасли. Због тога се већ сада разговара о откупној цени, јер добар род не значи много ако производња не покрије улагања.

Пољопривредни саветодавци препоручују редовно праћење засада и благовремену примену мера заштите. Код младих воћњака посебно је важно наводњавање, јер нестабилно пролеће често прати сувљи почетак лета.

Локалне самоуправе најављују помоћ у набавци противградних мрежа, система за наводњавање и опреме за складиштење. Мали произвођачи, међутим, кажу да су конкурси често компликовани и да је потребно више практичне подршке на терену.

У селима око Ариља, Ивањице и Бајине Баште највише се прича о радној снази. Сезонских радника је мање него раније, дневнице су веће, а берба не може да чека. Због тога неки домаћини већ сада договарају екипе за лето.

Стручњаци упозоравају да Србија мора више да улаже у прераду, хладњаче и брендирање производа. Сировина је важна, али највећа зарада остаје тамо где се воће пакује, прерађује и продаје као производ више вредности.

Ако временски услови буду повољни, воћари очекују квалитетан род који би могао да поправи прошлогодишњи биланс. Ипак, већина њих каже да ће праву оцену сезоне дати тек када се заврше берба и исплата.